Plači Srbijo...
11.10. 2010. jutarnja kafa i osvrt na jučerašnji dan...
Parada ponosa ili ponos majki čija su deca juče rušila svoj grad?!
Međunarodna gej i lezbijska zajednica se izjašnjava: prave zvezde parade su policajci!
Svako poštovanje za momke u plavom...Hrabro su juče branili naš Beograd. Ali tim ljudima pohvale nisu dovoljne da prežive, da prehrane porodice, da svojoj deci pruže osnovno. Pohvala nije dovoljna da danas objasne svojoj deci zašto je tati polomljen nos, zubi, ruka ili noga, zašto je tužan...Svako od nas ko ima nekog svog, bilo oca, brata, muža, dečka, sina, kuma, poznanika ili prijatelja među herojima u plavom zna da su ti isti jučerašnji heroji meta poniženja svakog drugog dana u godini. Posao koji oni rade, u sve težim i težim uslovima, susretanje sa najgorim šljamom društva, situacije koje nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim, životne priče ljudi kojima se trude da pomognu, ne prespavane noći i propušteni trenuci koji se ne mogu nadomestiti...a sve to za 30.000,00 dinara. Juče čitam i slušam razne komenatre tipa "plaćate po dve dnevnice 5.000 policajaca, bolje nahranite 5.000 gladne dece" i slično, i ne mogu da ostanem ravnodušna. Hej, ljudi budimo realni! Ti ljudi samo rade svoj posao za onu platu sa trojčicom na početku iznosa!
U slobodno vreme, po malo se igram sa iglom i koncem, šivaćom mašinom, i jednom prilikom na kafu mi je došla devojka koja nekih 8-9 godina radi u policiji, policajka. Uz kafu me je zamolila da joj ušijem postavu na službenoj jakni, koju je zadužila te godine kada je počela da radi. Znači jakna stara 8-9 godina. Pokušale smo srediti tu postavu, ali jedan šav je otvarao novu rupu na drugom delu postave. A kako i ne bi? Kvalitet nikakav. Jakna koju nosiš celo proleće, noćne smene tokom leta, celu jesen i poneki zimski dan koliko prosečno puta može biti oprana tokom 8 ili 9 godina? Mnogo puta, zar ne? O, čemu dalje da pričamo?! Pantalone blagi užas, košulje od najgore sintetike, za teget pamučnu majicu ispod se snađi sama, kao i za cipele...A pri tom ostavi utisak kako ponosno nosiš svoju uniformu! Tužno...
Gledam snimke ulica Beograda, od juče, i ne mogu da se ne zapitam gde su roditelji tih mladih ljudi. Verovatno rade,za neku bednu platu pokušavajući da svom sinu obezbede pristojan život i u toj trci za još koju crvenu gube nit sa vaspitanjem svog mezimca, koga je ulica uzela pod svoje. A njemu, sa jedva završenom srednjom školom je poniženje da radi za 30.000,00 dinara pa će pokušati napraviti neku kombinaciju za koju evropsku novčanicu. Jedna će povući drugu, možda će na kratko biti na nekom imaginarnom vrhu odakle će se stropštati na dno, dno zatvorske ćelije ili groba. I opet, kroz neku priču provućiće se kako su momci u plavom, društvo ili država krivi za to...Naravno, jer uvek je bezbolnije drugog okriviti za sopstveni neuspeh... Navikli su...Naravno, bilo je tu i onih drugih. Maminih i tatinih sinova, rođenih za srebrnom kašikom u ustima, koji materijalno možda imaju sve ali nemaju ono najvažnije...Sebe! To im je zajedničko! Jer, budimo realni nikome od njih juče nisu smetali učesnici "parade ponosa", smetala im je energija njihove mladosti koju ne znaju kako da kanališu. A lakše je lomiti, rušiti, paliti po gradu i nasrtati na svog komšiju, poznanika ili rođaka krijući se pod parolom "Zašto čuvaju pedere?"...Hajde da probamo ovako: da li bi iko od nas mirno sedeo u svom dvorištu i gledao kako u njega ulazi komšija i počinje da lomi, pali i uništava ono što je tvoje? Onu ogradu za koju si se pomučio da ti ulepšava dvorište, onu fontanicu za koju si danima skupljao kamenčiće na obali Dunava, ili cveće koje je tvoja majka, žena ili ćerka marljivo čuvala od mraza, insekata, suše...? Naravno da ne bi, svako od nas bi odreagovao...Neko bi uzeo ašov ili lopatu pa udri po komšiji, neko bi pokušao razgovorom da smiri situaciju, a neko bi okrenuo broj 92 i zatražio pomoć...Taj neko može biti bilo ko od nas, ja ili neko od vas, baka, mama ili tata jednog od mladih huligana, a sutra možda i jedan od njih...Ali, naravno nikome to juče nije ni palo na pamet, niko nije ni pomislio da policija samo radi svoj posao, da su ti ljudi u obavezi prema sebi, prema državi, prema građanima Beograda ili bilo kog stanovnika Srbije da zaštite život, zdravlje ili imovinu bilo koga od nas.
I zato plači Srbijo...Plači nad svojom decom...Onom koja se pod izgovorom da se bori protiv zla okreću još većem zlu. Zar nam nije dosta ratova i krvoprolića proteklih 20 godina, na tlu trusnog Balkana, zar smo zaboravili devedesete, bombe iznad Srbije umesto zvezdanog neba, lomnjavu i jučerašnju sliku 5.oktobra 2000 ili jučerašnju sliku februara 2008.godine. Plači Srbijo nad svojom decom koja su "ponosno" branila vrednosti koje smatraju ispravnim, rušeći svoj glavni grad, nasrćući na svoje, a pozivajući se na Pravoslavlje, Veru, Porodicu...
Učesnici povorke su prošetali svoju šetnju, svesni da uprkos svom ponosu, sutra neće moći prošetati ulicama Srbije držeći se za ruku sa svojim partnerom ili partnerkom ali možda u nekoj nadi za prekosutra. Ali gde je nada za mene ili nekoga od vas, kada na ulicu izađe sa novom frizurom, strahujući da će naleteti na grupu mladića kome ta frizura neće biti po ukusu?!
Druge ne možemo promeniti, ali kada bi svako od nas pokušao da promeni sebe, da se potrudi da bude čovek svima bi nam bilo bolje, bez obzira na izbor u spavaćoj sobi...
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/211264/Divljanje-huligana-nakon-Parade-ponosa-Hronologija-dogadjaja