Blog na talasima čežnje

(Vasa i Mala Vidra sreću se posle rata, ona je već udata) 

Mala vidra: Hej?

I ona je bila zatečena, I to je bilo najpoštenije. Niko nije bio u prednosti, niko nije imao spremnu rečenicu, čak ni gest, a u odnosu na predomišljaj, afekt uvek povlači I neke olakšavajuće okolnosti, u ma šta da se izrodi u svojoj nepredvidivosti.

Vasa: Hej tebi…Lepi matrozu…

Njena haljina zaista je imala kockastu mornarsku kragnu, I ona pokuša da taj kompliment primi kao prava mala ženica, smerno I sramežljivo, ali srce je mahnitalo kao mače pod košarom, bila je očajna shvativši da se više ništa ne može učiniti, pred njom je stajao neko drag, blizak, neko potreban, pred njom je stajao neko koga ne sme dotaći, zagrliti, čak ni osloviti bliskije nego poznanika…

Mada Vidra: Javili su mi da si poginuo…

Vasa: Ih…Smrt bi bila jeftin izgovor, sećaš se?

Kandilo osmeha u njegovim očima nikada se nije gasilo, sad je jedva tinjalo, ali ga ona ipak uoći I pokuša da ga raspiri svojim smeškom, ali reč “nepredvidivost” kao da je već pomenuta maločas? Umesto pozvanog osmeha odazvale su se krupne nezadržive suze, I nije ni pokušavala da ih zaustavi, kada su već same krenule nek se same I zaustavljaju…

Mala vidra: O, kako mi mi je teško… Teško mi je bilo kad sam čula da si poginuo…Jos teže kad sam čula da si živ… Ali ovo je najteže… Nisam mislila da ce biti baš tako...

Nije u tom času poželeo da je prigrli, nego je to poželeo jos čim ju je video, a u tom času je samo bio opasno blizu da to I učini, no, vrlo dobro je znao da u okolnoj gužvi ima bar dvoje njih koji bi time mogli biti neizlečivo povredjeni… 

Vasa: Vidis…teško, teže, najteže… Ne valjam ti ni živ, ni mrtav…Cigani kažu kad se djavo namerači na tvoj beli šal, možeš ga šarati, možeš ga parati, ali on će ga I u končićima naći… Neko nam je gadno uvračao…Izmicalo je od početka…Uvek za korak…

Šmrknula je nekoliko puta, nije joj se dopalo to objašnjenje, ali za svo ovo vreme ni ona nije uspela da smisli puno bolje?

Mala vidra: I šta sad? Čitav život ćemo ostati na tom koraku?

Pogledao ju je nežno, brižno, u tom pogledu više nije bilo onog bezobrazluka koji ju je proganjao kroz snove, ali odjednom je bila sretna sto ga ima barem ovakvog…
Samo, jadno li je prijateljstvo kad ostane kao sitan kusur krupne novčanice ljubavi. 

                                                #  #  #  #  # 

Jeftin je izgovor tvoja poruka danas...Znaš i sam da je on samo jeftin trik...Tražiću ono što mi tako prokleto nedostaje sa njim, sa bilo kim drugim ali tebi neću priznati koliko mi nedostaje ono naše...Onaj mali zaklon ispod neba koji smi imali...Nismo mi ovde gde smo sada ni zbog Njega, ni zbog Nje, niti zbog Njih...ne, ne...ovde smo samo zbog nas samih...To je ono što boli...A to je i ono zbog čega si mi toliko drag...Znaš to i sam...Ili ne znaš...Jedno od ta dva, moj Vaka! ;)